Bela boja

Neverovatno je koliko su samo društvene mreže pune raznih ponuda za dekupaž boje najrazličitijih nijansi, za lepkove, krekel komponente, patine, lakove i sl. Sve to ume da bude skupo, pa troškovi jednog dekupaž projekta mogu da porastu, pa da samim tim i njegova cena na kraju bude nešto jača, a to direktno da utiče na to da on na tezgama dugo stoji i teško se proda. Zbog svega toga želimo da vas upoznamo sa akrilnim bojama koje su, pre svega, jeftine, kvalitetne i zgodne za korišćenje, a njihov krajnji efekat pritom nije ništa manje spektakularan nego kada se sve radi sa tzv. dekupaž bojama.

Ovde želimo da vam predstavimo akrilnu fasadnu boju, poznatu još i kao disperzija. Ona se prodaje u gotovo svim farbarama i dostupna je u različitim pakovanjima od oko 1 kg, pa sve do 25 kg, takođe je i jeftina (najpovoljnije kilogramsko pakovanje košta manje od 300 dinara), uvek je bela, a sve nijanse koje viđamo na fasadama se dobijaju tako što se u belu boju ubacuju toneri.

Ono što ovu boju stavlja ispred bilo koje druge je njena velika moć pokrivanja površina i neverovatno prijanjanje, što znači da kada se na nešto nanese, i ako se to osuši, skidanje skoro da je nemoguće, a da ne pominjemo fleke na odeći koje će zauvek ostati.

Dakle, jaka je, što je čini i univerzalnom. Njome se može farbati gotovo sve: i drvo, i medijapan, i plastika, i koža… pa čak i staklo. Bitno je samo da površina bude potpuno čista kada se boja nanosi, jer se u suprotnom kasnije može ljuštiti. Kada je potpuno suva, može da se šmirgla, što je neobično važno za pripremu predmeta. Ako sada uzmemo u obzir i to da je boja koju svaki dekupažer najviše troši zapravo bela, onda je jasno zašto ova fasadna farba treba da bude izbor broj 1 svakog hobiste.

Osnovne i izvedene boje, mešanje boja

Mešanje boja uz dodatak svetlosti

Što se pak tiče ostalih boja, pored bele, potrebne su još crvena, žuta, plava i crna. Sve ostale nijanse se dobijaju njihovim mešanjem manjih ili većih količina, što opet zavisi od note koju želimo dobiti. Naučno gledano, u teoriji boja u slikarstvu se čak bela i crna ne smatraju bojama, već one predstavljaju količinu svetlosti koja je u osnovnim nijansama prisutna, što bi značilo da tako možemo razlikovati npr. tamno plavu, koja ima mnogo više crne, tj. manje bele u sebi, od svetlo plave, kod koje je ovo obrnuto. Takođe, crvena, žuta i plava se smatraju osnovnim (primarnim) bojama i njihovim međusobnim mešanjem se dobijaju izvedene (sekundarne) boje:

  • žuta i plava daju zelenu,
  • žuta i crvena narandžastu,
  • plava i crvena ljubičastu.

Dakle, zelena, narandžasta i ljubičasta su izvedene (sekundarne) boje.

Iskustvo pokazuje da se izvedene boje ne dobijaju lako, kao i to da su ljubičasta i narandžasta jako nestabilne boje i da u njima lako može preovladati jedna od osnovnih boja, od koje je izvedena zapravo napravljena. Sa druge strane, iskustvo je potrebno da bi se napravila željena nijansa, a ono se može steći vežbanjem. Ukoliko imate kvalitetne boje, koje su pritom i jeftine, jedino što vam treba da biste napravili bilo koju nijansu koja vam je potrebna, jeste malo vremena i dobra volja.

 

Kliknite na boju i mešajte.
Klik na dugme Reset vas vraća korak unazad na svim bojama, pa tako neke vrednosti boja mogu postati negativne (može pisati -1, -2, -3 i sl.). Nijhova neutralizacija se radi tako što ponovo klikćete na njih dok se ponovo ne pojavi 0. Za kompletan restart, tj. vraćanje svega na 0, kliknite na polje rezultat mešanja,

Ovo što iznad vidite je zapravo interaktivna paleta za mešanje boja. Može vam puno koristiti, jer pokazuje koliko neke boje treba više ili manje u odnosu na drugu, tj. boju s kojom mešate, da biste dobili nijansu koju želite. Zgodno je brojati u kapima, kašičicama ili čime god da merite boju. Npr., ako želim da napravim braon boju, treba da pomešam 3 kapi crvene boje, 2 kapi žute i 1 kap plave boje. Prostor za manevrisanje je u ovom slučaju neograničen, možete se igrati ovom alatkom koliko god želite, a usput stičete znanje o mešanju boja. U dobijenu boju možete dodati crnu ili belu ako hoćete tamniju, odnosno, svetliju nijansu. Takođe treba shvatiti da mešanje boja nije egzaktna nauka i da nikada ne možete napraviti nijansu baš onakvu kakvu ste zamislili ili kakav je uzorak koji gledate, ali se zato može napraviti jako, jako slična, do te mere slična da laičkom oku može izgledati identično kao i sam uzorak. Treba znati i to da nijansa koju ste dobili, kada se osuši, postaje nešto svetlija, pa zato treba praviti boju koja je malo tamnija dok je na paleti, jer će izbledeti po sušenju.

Neobično je korisno imati i spektar boja kraj sebe kada pravite određenu nijansu, jer tako lakše možete oceniti koje sve boje učestvuju u stvaranju te nijanse (ono što okružuje vaš uzorak, to treba izmešati u manjim ili većim količinama, uz eventualni dodatak crne i bele). Neretko se dešava da je potrebno izmešati i svih pet boja da biste dobili ono što želite.

Kolor spektar boja

Takođe, treba shvatiti, kao što smo već napomenuli, da su crna i bela boja samo prisustvo i odsustvo svetlosti u nijansama. Npr., ako žeilte da napravite roze boju, treba da znate da je ona jako svetla, pa samim tim znate da morate staviti dosta bele. To je početak. U belu boju, u ekstremno malim količinama i u nekoliko navrata (ako je potrebno), dodajete crvenu. Ponekad treba dodati i crnu da biste dobili to što želite.

Dakle, uz malo znanja, alatku za mešanje boja, kolor spektar i malo vežbe i iskustva, možete napraviti bilo koju nijansu, a time podižete i svoje veštine i kvalitet izrade predmeta na nivo iznad, što će, morate priznati, prijati i vama, ali i vašim mušterijama.

Šta kupiti?

Najbolji odnos cene i kvaliteta imaju viteks boje i toneri, koje možete naći u bilo kojoj bolje opremljenoj farbari. To su koncentrati kojima ćete postići izvanredne rezultate. Ako kupite po jedan crn, plav, žut i crven, verovatno će vam trajati i nekoliko godina (crni može biti dovoljan i za celu vašu karijeru, jer je to boja koja se najmanje troši). To je investicija od maksimalno 50€, za koje ćete sigurno misliti da je najbolje uložen novac ikada.